Egipatski hijeroglifi

Egipatski hijeroglifi iz prvih dinastija: su grafički i čitaju se u konceptima.
Zatim su postali SILABIČKI, - zatim ALFABETSKI.
Kasnije nastaje pismo nazvano DEMOTIČKO( od DEMOS- narod) od kojeg će postati  ARAPSKO koje se piše s desna na levo.
Karakteristično za Egipćane , jeste,  STALNOST . Svoje pismo i umetnost nisu menjali hiljadama godina, postojale su varijacije, ali uvek na istu temu.

 Posmatrajući prikaz jedne od božanske trijade koje su postojale u Egiptu: OZIRIS, IZIDA i HORUS, primetićemo da su upotrebljene specifične boje u njihovom prikazu. U Egiptu ništa nije slučajno, boje imaju svoje značenje. Egipćani su već tada koristili vidljive i nevidljive svetlosne spektre, kao ultraljubičastu i infracrvenu koji su nevidljivi ljudskim okom.
Egipćani su to već tada znali, što se vidi na ostacima njihovih papirusa i natpisa: neki od njih govore o vidljivim i nevidljivim svetlostima, i o načinu na koji vidljive svetlosti odbijaju ono što mi vidimo i nisu one boje koje nam se čini. Tako ako vidimo plavu sliku, to znači da ta slika sadrži sve boje osim plave, koja se vidi.
Ta znanja, čije je nedavno otkrivanje vezano za tehnički napredak , već je bilo u posedu Egipćana.
Stalnost Egipatske književnosti i umetnosti je naprosto magija ili srce stvari.
Grci su koristili iste metode: kada se dostigne savršenost stvari- one se moraju koristiti bez izmena.
Egipatski simboli nisu ukrasni. Na Egipatskom ceremonijalnom stolu rupe i žljebovi nisu ukrasni, to su mesta kuda prolaze energije, a svaka energija poseduje boju.


Znači ništa nije slučajno u Egipatskoj umetnosti i kulturi!