Na našim prostorima je sve više u upotrebi digitalna štampa. Mi je isto koristimo u našoj štampariji, i sve je više posla na ovim štamparskim mašinama.
Sve veća zastupljenost digitalne štampe, bar u našoj štampariji, jeste iz razloga što je sve više malih tiraža koji su idealni za digitalnu štampu.
Kada se napravi priprema za štampu na računaru, ostaje da se proveri da li je sve kako treba, i klikne se "Print". Nekada se ovakav probni otisak zvao "Proof" i on se veoma dobro naplaćivao, ali se nije radio na ovaj način.
Sam postupak pripreme za štampu, kao i sama štampa, danas je umnogome pojednostavljeno, i zbog toga, kod nas, na ovim prostorima, i obezvređeno.
A nije prošlo baš ni mnogo vremena, tamo negde početkom devedesetih, 100 vizitkartica se kod nas naplaćivalo 100 maraka, i nije svako imao vizitkarticu, to je tada kao i ranije bila prestižna, personalna kartica, koja je imala obaveznu formu, znalo se na koji karton se sme štampati.
Tako je i ostala štampa imala vrednost, zanat se tada cenio.
Danas i nije neophodno izuzetno veliko znanje da bi neko štampao. Može na jednostavnom kursu naučiti osnove rada na računaru, neku osnovu za dizajn, kupiti kolor štampač i eto, može se štampati.
I to je u redu, jedino nama, koji smo učili zanat, smeta što ovaj lep zanat više nema onu staru vrednost.
Ovaj moj uvod se u stvari nadovezuje na upotrebu tonera i ketridža za digitalne mašine za štampu. I nije slučajno što sam navela obezvređenost štampe na ovim prostorima, jer ovo stanje povlači za sobom i kupovinu recikliranih- remontovanih tonera, koje naše mašine prepoznaju, jer imaju čip za prepoznavanje neoriginalnih i neispravnih tonera i ketridža.
Proizvođači originalnih tonera se na ovaj način zaštićuju, štite svoj profit, jer su remontovani toneri i ketridži mnogo jeftiniji od originalnih.
Zbog postizanja što jeftinijeg otiska, mnogi od nas pribegavaju nabavci ovih recikliranih-remontovanih tonera i ketridža. Kako bi čip u mašini dozvolio stavljanje ovih tonera, treba birati one tonere koji su kompatibilni sa proizvođačem, ili treba izbegavati ažuriranje drajvera.
Sve veća zastupljenost digitalne štampe, bar u našoj štampariji, jeste iz razloga što je sve više malih tiraža koji su idealni za digitalnu štampu.
Kada se napravi priprema za štampu na računaru, ostaje da se proveri da li je sve kako treba, i klikne se "Print". Nekada se ovakav probni otisak zvao "Proof" i on se veoma dobro naplaćivao, ali se nije radio na ovaj način.
Sam postupak pripreme za štampu, kao i sama štampa, danas je umnogome pojednostavljeno, i zbog toga, kod nas, na ovim prostorima, i obezvređeno.
A nije prošlo baš ni mnogo vremena, tamo negde početkom devedesetih, 100 vizitkartica se kod nas naplaćivalo 100 maraka, i nije svako imao vizitkarticu, to je tada kao i ranije bila prestižna, personalna kartica, koja je imala obaveznu formu, znalo se na koji karton se sme štampati.
Tako je i ostala štampa imala vrednost, zanat se tada cenio.
Danas i nije neophodno izuzetno veliko znanje da bi neko štampao. Može na jednostavnom kursu naučiti osnove rada na računaru, neku osnovu za dizajn, kupiti kolor štampač i eto, može se štampati.
I to je u redu, jedino nama, koji smo učili zanat, smeta što ovaj lep zanat više nema onu staru vrednost.
Ovaj moj uvod se u stvari nadovezuje na upotrebu tonera i ketridža za digitalne mašine za štampu. I nije slučajno što sam navela obezvređenost štampe na ovim prostorima, jer ovo stanje povlači za sobom i kupovinu recikliranih- remontovanih tonera, koje naše mašine prepoznaju, jer imaju čip za prepoznavanje neoriginalnih i neispravnih tonera i ketridža.
Proizvođači originalnih tonera se na ovaj način zaštićuju, štite svoj profit, jer su remontovani toneri i ketridži mnogo jeftiniji od originalnih.
Zbog postizanja što jeftinijeg otiska, mnogi od nas pribegavaju nabavci ovih recikliranih-remontovanih tonera i ketridža. Kako bi čip u mašini dozvolio stavljanje ovih tonera, treba birati one tonere koji su kompatibilni sa proizvođačem, ili treba izbegavati ažuriranje drajvera.
