Štamparije u 20. veku

Nastavak objavljenog "sećanja" u "Subotičkim Novinama" od 01.11.2019.

 "Za početak 20. veka karakteristično je da je veliku štampariju oformio Ernest Fišer, zatim su Braća Fišer podigla svoju u Šenoinoj ulici, tamo gde je nekada bila Bitermanova, a braća Hirt prvu pravu radionicu koja će posle velikog rata 1919. postati "Minerva". Železnička štamparija stvorena je 1920. i u sklopu Direkcije Jugoslovenskih železnica bila je 50 godina.
  Nakon oslobođenja 1944. godine, štamparije se nacionalizuju i vremenom nastaju tri giganta u toj oblasti za subotičke prilike: Grafički zavod "Panonija", "Minerva" i "Birografika". O sudbini svakog od njih moglo bi se posebno govoriti, a ono što je još interesantno za posleratni period je saznanje Đule Ditriha da je niz manjih štamparija iz Subotice "dekretom" završio u različitim delovima nove, socijalističke zajednice - neke u Skoplju, neke u Prištini, a pojedine i u Bosni i Hercegovini! Naravno, pošto su nacionalizovane, odnosno oduzete vlasnicima. Najviše nacionalizovanih štamparija ipak je ušlo u sastav Grafičkog zavoda "Panonija", od kojeg danas ne postoji čak ni trag!"
 Tu ću preskočiti deo teksta koji se odnosi na lični put gospodina Đule Ditriha u štamparstvu i odlazak iz njega.
  "Podaci i sećanja na poslednjih 50 godina, mogli bi da budu predmet nove monografije koja bi označila jubilej - 175. godišnjicu štamparstva u Subotici. U kojoj bi, svakako, trebalo pomenuti i to da su grafički radnici u Subotici prvi proslavili Prvi maj 1890.godine, kao i da je Grafički zavod "Panonija" dobio naziv po - biciklu marke "Panonia", koji je vozio tadašnji direktor Aleksandar Šarčević!"

  "Imam rukopis, u kojem je možda grubo napisano "tragedija grafičke industrije u Subotici", ali on nije naišao na prihvatanje od privatnika. Ne kažem da su oni krivi što su razvili svoju delatnost - imali smo do 20. veka štamparstvo, zatim grafičku industriju a sada svi prelaze na digitalno, to je zahtev vremena".
  Svakako ali ne i razlog da se jubilej ne obeleži. Đula Ditrih misli da proslave, nažalost, neće biti."

    Ovim je, gospodin M. Radojčin završio intervju sa gospodinom Đulom Ditrih, koji je sačuvao sećanja na dane, kada je štamparstvo u Subotici bilo u procvatu, prateći potrebe razvijene industrije, privrede i poljoprivrede u Subotici i okolini.
 Vreme nam donosi promene koje trebamo prihvatiti, jer su neizbežne, međutim sećanja moramo sačuvati, ona su osnov na kojoj se gradi budućnost. Ima nas koji se još uvek rado sećamo svojih zaposlenja u starim štamparijama, tu smo izučili zanat, upoznali mnoge mogućnosti ovog divnog zanata, i to je osnov na kome smo stasali kao privatnici. Bez tog starog i kvalitetnog obrazovanja i izučavanja zanata, mi ne bi mogli danas biti tu gde jesmo.
  Hvala Đuli Ditrihu na njegovom neumornom radu u prikupljanju podataka i čuvanju istih. Ako mi privatnici nismo podržali njegovu novu Monografiju za 175. godišnjicu štamparstva, predlažem da je objavi u savremenom, online izdanju, ja ću ga tu maksimalno podržati.

         " Na početku digitalne ere, inženjer i stari grafički radnik – Gyula Dietrich, na simboličan način je obeležio kraj „visoke štampe“ i na svečonosti povodom jubileja lista Het nap, poklonio slavljenicima staro drveno zaglavlje u obe verzije (7 nap i Het nap)."
http://www.gradsubotica.co.rs/gradska-stamparija-je-stigla-ladom/
                             

"125 godina štamparstva u Subotici" Đula Ditrih

Nastavak "sećanja" iz Subotičkih Novina, objavljeno 01.11.2019.

" Đula Ditrih je 1969., sa samo 23 godine, objavio jubilarnu monografiju "125 godina štamparstva u Subotici", skromno izdanje koje je, kaže, moglo da bude i sa dvostruko više stranica, da nije bilo "cenzure" koja mu je rukopis prepolovila. Naredne godine izašlo je izdanje na mađarskom jeziku. Još tada je prionuo na sakupljanje podataka i građe u Gradskoj biblioteci, Gradskom muzeju i u Istorijskom arhivu, gde su mu vrlo rado izlazili u susret.
  "Bilo je to odmah posle dolaska iz armije i u monografiji sam obuhvatio period razvijenog štamparstva u Subotici otprilike do 1900. godine, a nakon toga nastala je grafička industrija. To znači da u štamparije dolaze knjigovesci, da se štampaju veći tiraži, da se stvaraju veća i jača preduzeća sve do početka Prvog svetskog rata. U grafičkoj industriji imamo, osim štampara, one koji rade na pripremi, zatim litografe-štampare nakon kojih će se kasnije stvoriti i ofset, pa onda profil dorade sa dve velike struke: knjigovezac i kartonažer, dakle i prve kartonaže koje se javljaju u našem gradu", objašnjava Ditrih.
  Bilo je stvari, kaže Đula Ditrih, koje tada nisu mogle da uđu u monografiju, a reč je konkretno o nacionalnosti štampara u prošlosti. Tako nije mogao da napiše da je Karlo Biterman bio poreklom Nemac, koji je posle Subotice, već 1850. godine, osnovao štampariju u Somboru, a ima podatke da je Bitermana bilo i u Baji, u Adi i Senti, a jedan se otisnuo i za Zagreb.
  "Prvo istraživanje o štamparstvu imao je Ištvan Ivanji, koji govori o otvaranju druge štamparije u Subotici 1867. godine, počinju da izlaze listovi od 1870-te. U toj deceniji prve štamparije otvaraju Jevreji, koji su ulagali novac, a za ortake uzimali ljude koji su bili stručni za taj posao. Tako su nastale štamparije sa dva imena: "Lipšić-Lampel", "Hamburger-Kladek", "Fišer-Kraus" i tako dalje, gde je bio prvi onaj koji je obezbedio kapital, a drugi štampar koji je vodio poslovanje. Srpsku štampariju je otvorio Dušan Petrović, u današnjoj ulici Dimitrija Tucovića 4, javili su se bunjevački štampari - Perčić, Tomić - koji su štampali Antunovića i Bozu Šarčevića, a prvu hrvatsku štampariju u Subotici otvorila je Etelka Rajčić 30-tih godina prošlog veka, zvala se "Moderna tiskara" izlaže Đula Ditrih istorijat štamparstva u Subotici."

 Ovo je dokaz koliko je Subotica bila napredna u kulturi, školstvu i industriji. Subotici nikada nije manjkalo inovativnih ljudi koji su pratili dostignuća celoga Sveta. Kultura se uvek cenila, to se moglo videti u ponašanju ljudi na ulici, u ophođenju jednih prema drugima. Negovanje kulture ponašanja kao da je ovih dana zaboravljeno. Sve je užurbano, nemamo vremena da zastanemo i pogledamo oko sebe. Pitanje je: a gde mi to svi žurimo?

175 godina štamparstva u Subotici

Zahvaljujući neumornoj aktivnosti bivšeg štampara Đula Ditrih-a, koji verno prati razvoj  štamparstva od svoga osnivanja u Subotici do današnjih dana, možemo doći do informacija koje je decenijama posvećeno sakupljao.
 Tako je u "Subotičkim novinama" , 1. novembra osvanuo tekst pod naslovom: "Kada se jeo štamparski hleb sa olovom". Autor teksta je Đula Ditrih.
Preneću deo teksta iz novina.
"Prošlo je 175 godina od kada je Karlo Biterman 07.03.1844 otvorio prvu štampariju u Subotici, koja se nalazila negde na mestu današnje Šenoine ulice. Istog dana 7. marta kada je Biterman ozvaničio svoj posao, ali 102 godine kasnije, rođen je Đula Ditrih. Da li je to na neki način, makar i podsvesno, predodredilo da se opredeli za taj "štamparski hleb sa olovom", kako se govorilo za tu struku u to vreme, još ne tako previše daleko, kada se štamparije nisu mogle zamisliti bez olovnih isparenja a život grafičara bio viđen za "kratke staze"?
 "Hteo sam da pohađam učiteljsku školu, ali sam bio dete zanatlija- otac m i je bio obućar a majka krojačica- pa sam odlučio da budem grafičar, i to konkretno ručni slovoslagač. Nije da me je nešto posebno privuklo toj struci, nego je moj otac imao prijatelje štampare, pa su me oni nagovarali. Pominjali su, doduše, da je to "opasna struka", jer dosta njih umiru mladi, između dva rata naročito je bila raširena tuberkuloza, štamparije su u podrumima najčešće, dosta često značajnu ulogu odigra i alkohol, ali se toga nikada nisam bojao", seća se Đula Ditrih.
  Posle tri godine školovanja, 1961.otišao je u gradsku štampariju, koja je postala Grafički zavod "Panonija", 1964. završio je struku, zatim je otišao na odsluženje vojnog roka gde je prošao školu za rezervne oficire, nakon što se vratio bio aktivni omladinac i kao takav poslat u Zagreb da završi višu grafičku školu. Diplomirao je , oženio se, dobio porodicu i radio u "Panoniji" sve do 1980.godine, kada je prešao u SOUR "Agros" , završio Fakultet narodne odbrane i postao profesor. Predavao je u Gimnaziji predmet koji još samo stariji pamte kao ONO i DSZ - skraćenica od Opštenarodna odbrana i društvena samozaštita. Zatim je otišao u stručnu školu da predavaje grafičarima, struku za koju je ipak bio intimno vezan. Sa 55 godina otišao je u invalidsku penziju i od tada se posvetio davnašnjem interesovanju- istraživanju istorije štamparstva i grafičke industrije u Subotici."

 Ovo bi bio jedan deo objavljenog članka u Subotičkim Novinama, 01.11.2019.godine.

   Đula Ditrih je čovek koji zavređuje pažnju, koji je posvetio svoj život istraživanju grafičke istorije u Subotici, oduvek je aktivno učestvovao u društvenom životu grada.
 Na ovoj fotografiji se vidi, kako deli stare tramvajske karte, za podsećanje na stari dobar tramvaj.