Nastavak "sećanja" iz Subotičkih Novina, objavljeno 01.11.2019.
" Đula Ditrih je 1969., sa samo 23 godine, objavio jubilarnu monografiju "125 godina štamparstva u Subotici", skromno izdanje koje je, kaže, moglo da bude i sa dvostruko više stranica, da nije bilo "cenzure" koja mu je rukopis prepolovila. Naredne godine izašlo je izdanje na mađarskom jeziku. Još tada je prionuo na sakupljanje podataka i građe u Gradskoj biblioteci, Gradskom muzeju i u Istorijskom arhivu, gde su mu vrlo rado izlazili u susret.
"Bilo je to odmah posle dolaska iz armije i u monografiji sam obuhvatio period razvijenog štamparstva u Subotici otprilike do 1900. godine, a nakon toga nastala je grafička industrija. To znači da u štamparije dolaze knjigovesci, da se štampaju veći tiraži, da se stvaraju veća i jača preduzeća sve do početka Prvog svetskog rata. U grafičkoj industriji imamo, osim štampara, one koji rade na pripremi, zatim litografe-štampare nakon kojih će se kasnije stvoriti i ofset, pa onda profil dorade sa dve velike struke: knjigovezac i kartonažer, dakle i prve kartonaže koje se javljaju u našem gradu", objašnjava Ditrih.
Bilo je stvari, kaže Đula Ditrih, koje tada nisu mogle da uđu u monografiju, a reč je konkretno o nacionalnosti štampara u prošlosti. Tako nije mogao da napiše da je Karlo Biterman bio poreklom Nemac, koji je posle Subotice, već 1850. godine, osnovao štampariju u Somboru, a ima podatke da je Bitermana bilo i u Baji, u Adi i Senti, a jedan se otisnuo i za Zagreb.
"Prvo istraživanje o štamparstvu imao je Ištvan Ivanji, koji govori o otvaranju druge štamparije u Subotici 1867. godine, počinju da izlaze listovi od 1870-te. U toj deceniji prve štamparije otvaraju Jevreji, koji su ulagali novac, a za ortake uzimali ljude koji su bili stručni za taj posao. Tako su nastale štamparije sa dva imena: "Lipšić-Lampel", "Hamburger-Kladek", "Fišer-Kraus" i tako dalje, gde je bio prvi onaj koji je obezbedio kapital, a drugi štampar koji je vodio poslovanje. Srpsku štampariju je otvorio Dušan Petrović, u današnjoj ulici Dimitrija Tucovića 4, javili su se bunjevački štampari - Perčić, Tomić - koji su štampali Antunovića i Bozu Šarčevića, a prvu hrvatsku štampariju u Subotici otvorila je Etelka Rajčić 30-tih godina prošlog veka, zvala se "Moderna tiskara" izlaže Đula Ditrih istorijat štamparstva u Subotici."
Ovo je dokaz koliko je Subotica bila napredna u kulturi, školstvu i industriji. Subotici nikada nije manjkalo inovativnih ljudi koji su pratili dostignuća celoga Sveta. Kultura se uvek cenila, to se moglo videti u ponašanju ljudi na ulici, u ophođenju jednih prema drugima. Negovanje kulture ponašanja kao da je ovih dana zaboravljeno. Sve je užurbano, nemamo vremena da zastanemo i pogledamo oko sebe. Pitanje je: a gde mi to svi žurimo?
"Bilo je to odmah posle dolaska iz armije i u monografiji sam obuhvatio period razvijenog štamparstva u Subotici otprilike do 1900. godine, a nakon toga nastala je grafička industrija. To znači da u štamparije dolaze knjigovesci, da se štampaju veći tiraži, da se stvaraju veća i jača preduzeća sve do početka Prvog svetskog rata. U grafičkoj industriji imamo, osim štampara, one koji rade na pripremi, zatim litografe-štampare nakon kojih će se kasnije stvoriti i ofset, pa onda profil dorade sa dve velike struke: knjigovezac i kartonažer, dakle i prve kartonaže koje se javljaju u našem gradu", objašnjava Ditrih.
Bilo je stvari, kaže Đula Ditrih, koje tada nisu mogle da uđu u monografiju, a reč je konkretno o nacionalnosti štampara u prošlosti. Tako nije mogao da napiše da je Karlo Biterman bio poreklom Nemac, koji je posle Subotice, već 1850. godine, osnovao štampariju u Somboru, a ima podatke da je Bitermana bilo i u Baji, u Adi i Senti, a jedan se otisnuo i za Zagreb.
"Prvo istraživanje o štamparstvu imao je Ištvan Ivanji, koji govori o otvaranju druge štamparije u Subotici 1867. godine, počinju da izlaze listovi od 1870-te. U toj deceniji prve štamparije otvaraju Jevreji, koji su ulagali novac, a za ortake uzimali ljude koji su bili stručni za taj posao. Tako su nastale štamparije sa dva imena: "Lipšić-Lampel", "Hamburger-Kladek", "Fišer-Kraus" i tako dalje, gde je bio prvi onaj koji je obezbedio kapital, a drugi štampar koji je vodio poslovanje. Srpsku štampariju je otvorio Dušan Petrović, u današnjoj ulici Dimitrija Tucovića 4, javili su se bunjevački štampari - Perčić, Tomić - koji su štampali Antunovića i Bozu Šarčevića, a prvu hrvatsku štampariju u Subotici otvorila je Etelka Rajčić 30-tih godina prošlog veka, zvala se "Moderna tiskara" izlaže Đula Ditrih istorijat štamparstva u Subotici."
Ovo je dokaz koliko je Subotica bila napredna u kulturi, školstvu i industriji. Subotici nikada nije manjkalo inovativnih ljudi koji su pratili dostignuća celoga Sveta. Kultura se uvek cenila, to se moglo videti u ponašanju ljudi na ulici, u ophođenju jednih prema drugima. Negovanje kulture ponašanja kao da je ovih dana zaboravljeno. Sve je užurbano, nemamo vremena da zastanemo i pogledamo oko sebe. Pitanje je: a gde mi to svi žurimo?
Нема коментара:
Постави коментар